izrícati
izrícati (što, se) nesvrš. 〈prez. ìzrīčēm (se), pril. sad. izríčūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izricati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izričem |
| 2. | izričeš |
| 3. | izriče |
| množina | |
| 1. | izričemo |
| 2. | izričete |
| 3. | izriču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izricat ću |
| 2. | izricat ćeš |
| 3. | izricat će |
| množina | |
| 1. | izricat ćemo |
| 2. | izricat ćete |
| 3. | izricat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izricah |
| 2. | izricaše |
| 3. | izricaše |
| množina | |
| 1. | izricasmo |
| 2. | izricaste |
| 3. | izricahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izricao sam |
| 2. | izricao si |
| 3. | izricao je |
| množina | |
| 1. | izricali smo |
| 2. | izricali ste |
| 3. | izricali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izricao |
| 2. | bio si izricao |
| 3. | bio je izricao |
| množina | |
| 1. | bili smo izricali |
| 2. | bili ste izricali |
| 3. | bili su izricali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izriči |
| množina | |
| 1. | izričimo |
| 2. | izričite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izričući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izricao, izricala, izricalo | |
| izricali, izricale, izricala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izrican, izricana, izricano | |
| izricani, izricane, izricana | |
Definicija
v. izreći
Etimologija
✧ vidi ìzreći
