izvŕnuti
izvŕnuti svrš. 〈prez. ìzvṟnēm, pril. pr. -ūvši, imp. izvŕni, prid. trp. ìzvṟnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvrnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvrnem |
| 2. | izvrneš |
| 3. | izvrne |
| množina | |
| 1. | izvrnemo |
| 2. | izvrnete |
| 3. | izvrnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvrnut ću |
| 2. | izvrnut ćeš |
| 3. | izvrnut će |
| množina | |
| 1. | izvrnut ćemo |
| 2. | izvrnut ćete |
| 3. | izvrnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvrnuh |
| 2. | izvrnu |
| 3. | izvrnu |
| množina | |
| 1. | izvrnusmo |
| 2. | izvrnuste |
| 3. | izvrnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvrnuo sam |
| 2. | izvrnuo si |
| 3. | izvrnuo je |
| množina | |
| 1. | izvrnuli smo |
| 2. | izvrnuli ste |
| 3. | izvrnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvrnuo |
| 2. | bio si izvrnuo |
| 3. | bio je izvrnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo izvrnuli |
| 2. | bili ste izvrnuli |
| 3. | bili su izvrnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izvrni |
| množina | |
| 1. | izvrnimo |
| 2. | izvrnite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvrnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvrnuo, izvrnula, izvrnulo | |
| izvrnuli, izvrnule, izvrnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izvrnut, izvrnuta, izvrnuto | |
| izvrnuti, izvrnute, izvrnuta | |
Definicija
| 1. | (što) a. okrenuti s jedne strane na drugu; prevrnuti b. unutrašnju stranu okrenuti tako da postane vanjska [izvrnuti rukav] c. pren. izmijeniti, iskvariti [izvrnuti smisao] |
| 2. | (se) a. prevrnuti se, okrenuti se b. pasti na bok |
Etimologija
✧ iz- + *vьrtnǫti ≃ v. vrtjeti
