izvlástiti
izvlástiti svrš. 〈prez. ìzvlāstīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzvlāšten, gl. im. izvlašténje/izvlašćénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvlastiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvlastim |
| 2. | izvlastiš |
| 3. | izvlasti |
| množina | |
| 1. | izvlastimo |
| 2. | izvlastite |
| 3. | izvlaste |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvlastit ću |
| 2. | izvlastit ćeš |
| 3. | izvlastit će |
| množina | |
| 1. | izvlastit ćemo |
| 2. | izvlastit ćete |
| 3. | izvlastit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvlastih |
| 2. | izvlasti |
| 3. | izvlasti |
| množina | |
| 1. | izvlastismo |
| 2. | izvlastiste |
| 3. | izvlastiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvlastio sam |
| 2. | izvlastio si |
| 3. | izvlastio je |
| množina | |
| 1. | izvlastili smo |
| 2. | izvlastili ste |
| 3. | izvlastili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvlastio |
| 2. | bio si izvlastio |
| 3. | bio je izvlastio |
| množina | |
| 1. | bili smo izvlastili |
| 2. | bili ste izvlastili |
| 3. | bili su izvlastili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izvlasti |
| množina | |
| 1. | izvlastimo |
| 2. | izvlastite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvlastivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvlastio, izvlastila, izvlastilo | |
| izvlastili, izvlastile, izvlastila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izvlašten, izvlaštena, izvlašteno | |
| izvlašteni, izvlaštene, izvlaštena | |
Definicija
pravn.
| 1. | (koga) lišiti vlasničkog prava, lišiti vlasništva |
| 2. | (što) izuzeti iz čijeg vlasničkog prava |
Etimologija
✧ iz- + v. vlast
