gȕcnuti
gȕcnuti (što) svrš. 〈prez. -nēm, pril. pr. -ūvši, imp. gȕcni, prid. rad. gȕcnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| gucnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | gucnem |
| 2. | gucneš |
| 3. | gucne |
| množina | |
| 1. | gucnemo |
| 2. | gucnete |
| 3. | gucnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | gucnut ću |
| 2. | gucnut ćeš |
| 3. | gucnut će |
| množina | |
| 1. | gucnut ćemo |
| 2. | gucnut ćete |
| 3. | gucnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | gucnuh |
| 2. | gucnu |
| 3. | gucnu |
| množina | |
| 1. | gucnusmo |
| 2. | gucnuste |
| 3. | gucnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | gucnuo sam |
| 2. | gucnuo si |
| 3. | gucnuo je |
| množina | |
| 1. | gucnuli smo |
| 2. | gucnuli ste |
| 3. | gucnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam gucnuo |
| 2. | bio si gucnuo |
| 3. | bio je gucnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo gucnuli |
| 2. | bili ste gucnuli |
| 3. | bili su gucnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | gucni |
| množina | |
| 1. | gucnimo |
| 2. | gucnite |
| glagolski prilog prošli | |
| gucnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| gucnuo, gucnula, gucnulo | |
| gucnuli, gucnule, gucnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| gucnut, gucnuta, gucnuto | |
| gucnuti, gucnute, gucnuta | |
Definicija
razg. fam. hip.
| 1. | popiti mali gutljaj; okusiti, usp. gutnuti |
| 2. | (u šali) opiti se, popiti alkoholnog pića preko mjere |
Etimologija
✧ vidi gẉc
