gùštati
gùštati nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| guštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | guštam |
| 2. | guštaš |
| 3. | gušta |
| množina | |
| 1. | guštamo |
| 2. | guštate |
| 3. | guštaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | guštat ću |
| 2. | guštat ćeš |
| 3. | guštat će |
| množina | |
| 1. | guštat ćemo |
| 2. | guštat ćete |
| 3. | guštat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | guštah |
| 2. | guštaše |
| 3. | guštaše |
| množina | |
| 1. | guštasmo |
| 2. | guštaste |
| 3. | guštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | guštao sam |
| 2. | guštao si |
| 3. | guštao je |
| množina | |
| 1. | guštali smo |
| 2. | guštali ste |
| 3. | guštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam guštao |
| 2. | bio si guštao |
| 3. | bio je guštao |
| množina | |
| 1. | bili smo guštali |
| 2. | bili ste guštali |
| 3. | bili su guštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | guštaj |
| množina | |
| 1. | guštajmo |
| 2. | guštajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| guštajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| guštao, guštala, guštalo | |
| guštali, guštale, guštala | |
Definicija
reg.
| 1. | (što) uzeti u usta malo jela ili pića da se ocijeni ili odredi okus; okusiti, kušati; gustirati |
| 2. | (u čemu) uživati u jelu, ili promatranju blagodati čega [guštam u moru]; gustirati |
| 3. | () imati kupovnu ili prodajnu cijenu [guštati puste novce]; koštati, stajati |
Etimologija
✧ vidi gȕšt
