hihòtati se
hihòtati se (kikòtati se) nesvrš. 〈prez. hìhoćēm se, pril. sad. hìhoćūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kikotati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kikoćem |
| 2. | kikoćeš |
| 3. | kikoće |
| množina | |
| 1. | kikoćemo |
| 2. | kikoćete |
| 3. | kikoću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kikotat ću |
| 2. | kikotat ćeš |
| 3. | kikotat će |
| množina | |
| 1. | kikotat ćemo |
| 2. | kikotat ćete |
| 3. | kikotat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kikotah |
| 2. | kikotaše |
| 3. | kikotaše |
| množina | |
| 1. | kikotasmo |
| 2. | kikotaste |
| 3. | kikotahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kikotao sam |
| 2. | kikotao si |
| 3. | kikotao je |
| množina | |
| 1. | kikotali smo |
| 2. | kikotali ste |
| 3. | kikotali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kikotao |
| 2. | bio si kikotao |
| 3. | bio je kikotao |
| množina | |
| 1. | bili smo kikotali |
| 2. | bili ste kikotali |
| 3. | bili su kikotali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kikoći |
| množina | |
| 1. | kikoćimo |
| 2. | kikoćite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kikoćući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kikotao, kikotala, kikotalo | |
| kikotali, kikotale, kikotala | |
Definicija
| 1. | () isprekidano se smijati |
| 2. | (komu) smijati se iz pristojnosti ili radi ulagivanja na ono što govornik smatra smiješnim |
Etimologija
✧ vidi hȉhōt
