hèlikōn
hèlikōn m
Definicija
glazb.
| 1. | instrument s četiri jednako ugođene žice za određivanje tona (u antičkoj Grčkoj) |
| 2. | veliki puhaći instrument, nosi se preko ramena, bas u vojnom orkestru; bombardon |
Etimologija
✧ grč. héliks: zavinut
