fùflati
fùflati (fùfljati) () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| fuflati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | fuflam |
| 2. | fuflaš |
| 3. | fufla |
| množina | |
| 1. | fuflamo |
| 2. | fuflate |
| 3. | fuflaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | fuflat ću |
| 2. | fuflat ćeš |
| 3. | fuflat će |
| množina | |
| 1. | fuflat ćemo |
| 2. | fuflat ćete |
| 3. | fuflat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | fuflah |
| 2. | fuflaše |
| 3. | fuflaše |
| množina | |
| 1. | fuflasmo |
| 2. | fuflaste |
| 3. | fuflahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | fuflao sam |
| 2. | fuflao si |
| 3. | fuflao je |
| množina | |
| 1. | fuflali smo |
| 2. | fuflali ste |
| 3. | fuflali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam fuflao |
| 2. | bio si fuflao |
| 3. | bio je fuflao |
| množina | |
| 1. | bili smo fuflali |
| 2. | bili ste fuflali |
| 3. | bili su fuflali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | fuflaj |
| množina | |
| 1. | fuflajmo |
| 2. | fuflajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| fuflajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| fuflao, fuflala, fuflalo | |
| fuflali, fuflale, fuflala | |
Definicija
razg. imati govornu manu, ob. ne moći izgovarati glasove c, s i z
Etimologija
✧ ekspr.
