glisírati
glisírati nesvrš. 〈prez. glìsīrām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| glisirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | glisiram |
| 2. | glisiraš |
| 3. | glisira |
| množina | |
| 1. | glisiramo |
| 2. | glisirate |
| 3. | glisiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | glisirat ću |
| 2. | glisirat ćeš |
| 3. | glisirat će |
| množina | |
| 1. | glisirat ćemo |
| 2. | glisirat ćete |
| 3. | glisirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | glisirah |
| 2. | glisiraše |
| 3. | glisiraše |
| množina | |
| 1. | glisirasmo |
| 2. | glisiraste |
| 3. | glisirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | glisirao sam |
| 2. | glisirao si |
| 3. | glisirao je |
| množina | |
| 1. | glisirali smo |
| 2. | glisirali ste |
| 3. | glisirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam glisirao |
| 2. | bio si glisirao |
| 3. | bio je glisirao |
| množina | |
| 1. | bili smo glisirali |
| 2. | bili ste glisirali |
| 3. | bili su glisirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | glisiraj |
| množina | |
| 1. | glisirajmo |
| 2. | glisirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| glisirajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| glisirao, glisirala, glisiralo | |
| glisirali, glisirale, glisirala | |
Definicija
| 1. | sport u motonautici klizati gliser površinom vode, što zbog hidrodinamičkog uzgona izaziva dizanje prednjeg dijela čamca |
| 2. | razg. brzo voziti čamac, gliser i sl., ob. praveći valove |
Etimologija
✧ fr. glisser: kliziti
