dòsūti
dòsūti (što) svrš. 〈prez. dȍspēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. dȍsūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dosuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dospem |
| 2. | dospeš |
| 3. | dospe |
| množina | |
| 1. | dospemo |
| 2. | dospete |
| 3. | dospu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dosut ću |
| 2. | dosut ćeš |
| 3. | dosut će |
| množina | |
| 1. | dosut ćemo |
| 2. | dosut ćete |
| 3. | dosut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dosuh |
| 2. | dosu |
| 3. | dosu |
| množina | |
| 1. | dosusmo |
| 2. | dosuste |
| 3. | dosuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dosuo sam |
| 2. | dosuo si |
| 3. | dosuo je |
| množina | |
| 1. | dosuli smo |
| 2. | dosuli ste |
| 3. | dosuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dosuo |
| 2. | bio si dosuo |
| 3. | bio je dosuo |
| množina | |
| 1. | bili smo dosuli |
| 2. | bili ste dosuli |
| 3. | bili su dosuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dospi |
| množina | |
| 1. | dospimo |
| 2. | dospite |
| glagolski prilog prošli | |
| dosuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dosuo, dosula, dosulo | |
| dosuli, dosule, dosula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dosut, dosuta, dosuto | |
| dosuti, dosute, dosuta | |
Definicija
sipanjem dodati onoliko koliko je potrebno
Etimologija
✧ do-1 + prasl. *suti ← *supti, v. sipati
