dòstizati
dòstizati (koga, što) nesvrš. 〈prez. -ižēm, pril. sad. -ižūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dostizati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dostižem |
| 2. | dostižeš |
| 3. | dostiže |
| množina | |
| 1. | dostižemo |
| 2. | dostižete |
| 3. | dostižu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dostizat ću |
| 2. | dostizat ćeš |
| 3. | dostizat će |
| množina | |
| 1. | dostizat ćemo |
| 2. | dostizat ćete |
| 3. | dostizat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dostizah |
| 2. | dostizaše |
| 3. | dostizaše |
| množina | |
| 1. | dostizasmo |
| 2. | dostizaste |
| 3. | dostizahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dostizao sam |
| 2. | dostizao si |
| 3. | dostizao je |
| množina | |
| 1. | dostizali smo |
| 2. | dostizali ste |
| 3. | dostizali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dostizao |
| 2. | bio si dostizao |
| 3. | bio je dostizao |
| množina | |
| 1. | bili smo dostizali |
| 2. | bili ste dostizali |
| 3. | bili su dostizali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dostiži |
| množina | |
| 1. | dostižimo |
| 2. | dostižite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dostižući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dostizao, dostizala, dostizalo | |
| dostizali, dostizale, dostizala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dostizan, dostizana, dostizano | |
| dostizani, dostizane, dostizana | |
Etimologija
✧ vidi dòstignuti
