dotẕčati
dotẕčati svrš. 〈prez. dòtrčīm, pril. pr. -āvši, prid. rad. dòtrčao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dotrčati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dotrčim |
| 2. | dotrčiš |
| 3. | dotrči |
| množina | |
| 1. | dotrčimo |
| 2. | dotrčite |
| 3. | dotrče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dotrčat ću |
| 2. | dotrčat ćeš |
| 3. | dotrčat će |
| množina | |
| 1. | dotrčat ćemo |
| 2. | dotrčat ćete |
| 3. | dotrčat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dotrčah |
| 2. | dotrča |
| 3. | dotrča |
| množina | |
| 1. | dotrčasmo |
| 2. | dotrčaste |
| 3. | dotrčaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dotrčao sam |
| 2. | dotrčao si |
| 3. | dotrčao je |
| množina | |
| 1. | dotrčali smo |
| 2. | dotrčali ste |
| 3. | dotrčali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dotrčao |
| 2. | bio si dotrčao |
| 3. | bio je dotrčao |
| množina | |
| 1. | bili smo dotrčali |
| 2. | bili ste dotrčali |
| 3. | bili su dotrčali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dotrči |
| množina | |
| 1. | dotrčimo |
| 2. | dotrčite |
| glagolski prilog prošli | |
| dotrčavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dotrčao, dotrčala, dotrčalo | |
| dotrčali, dotrčale, dotrčala | |
Definicija
doći trčeći [dotrčaše svi do jednoga]
Etimologija
✧ do-1 + v. trčati
