dozvoljávati
dozvoljávati (što) nesvrš. 〈prez. dozvòljāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dozvoljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dozvoljavam |
| 2. | dozvoljavaš |
| 3. | dozvoljava |
| množina | |
| 1. | dozvoljavamo |
| 2. | dozvoljavate |
| 3. | dozvoljavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dozvoljavat ću |
| 2. | dozvoljavat ćeš |
| 3. | dozvoljavat će |
| množina | |
| 1. | dozvoljavat ćemo |
| 2. | dozvoljavat ćete |
| 3. | dozvoljavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dozvoljavah |
| 2. | dozvoljavaše |
| 3. | dozvoljavaše |
| množina | |
| 1. | dozvoljavasmo |
| 2. | dozvoljavaste |
| 3. | dozvoljavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dozvoljavao sam |
| 2. | dozvoljavao si |
| 3. | dozvoljavao je |
| množina | |
| 1. | dozvoljavali smo |
| 2. | dozvoljavali ste |
| 3. | dozvoljavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dozvoljavao |
| 2. | bio si dozvoljavao |
| 3. | bio je dozvoljavao |
| množina | |
| 1. | bili smo dozvoljavali |
| 2. | bili ste dozvoljavali |
| 3. | bili su dozvoljavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dozvoljavaj |
| množina | |
| 1. | dozvoljavajmo |
| 2. | dozvoljavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dozvoljavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dozvoljavao, dozvoljavala, dozvoljavalo | |
| dozvoljavali, dozvoljavale, dozvoljavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dozvoljavan, dozvoljavana, dozvoljavano | |
| dozvoljavani, dozvoljavane, dozvoljavana | |
Etimologija
✧ vidi dozvòliti
