akatàleksa
akatàleksa ž
Definicija
jez. knjiž. potpunost, neskraćenost stope ili stiha
Etimologija
✧ lat. acatalexis ≃ acatalecticus: neokrnjen ≃ a-1 + lat. catalecticus ← grč. katalēktikós: nepotpun
