čȁđiti
čȁđiti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -đēći, gl. im. -đēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| čađiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | čađim |
| 2. | čađiš |
| 3. | čađi |
| množina | |
| 1. | čađimo |
| 2. | čađite |
| 3. | čađe |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | čađit ću |
| 2. | čađit ćeš |
| 3. | čađit će |
| množina | |
| 1. | čađit ćemo |
| 2. | čađit ćete |
| 3. | čađit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | čađah |
| 2. | čađaše |
| 3. | čađaše |
| množina | |
| 1. | čađasmo |
| 2. | čađaste |
| 3. | čađahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | čađio sam |
| 2. | čađio si |
| 3. | čađio je |
| množina | |
| 1. | čađili smo |
| 2. | čađili ste |
| 3. | čađili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam čađio |
| 2. | bio si čađio |
| 3. | bio je čađio |
| množina | |
| 1. | bili smo čađili |
| 2. | bili ste čađili |
| 3. | bili su čađili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | čađi |
| množina | |
| 1. | čađimo |
| 2. | čađite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| čađeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| čađio, čađila, čađilo | |
| čađili, čađile, čađila | |
Definicija
izbacivati ili širiti čađ, zasipati čađom; gariti, čaditi
Etimologija
✧ vidi čȁđa
