ćerètati
ćerètati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ćeretati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ćeretam |
| 2. | ćeretaš |
| 3. | ćereta |
| množina | |
| 1. | ćeretamo |
| 2. | ćeretate |
| 3. | ćeretaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ćeretat ću |
| 2. | ćeretat ćeš |
| 3. | ćeretat će |
| množina | |
| 1. | ćeretat ćemo |
| 2. | ćeretat ćete |
| 3. | ćeretat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ćeretah |
| 2. | ćeretaše |
| 3. | ćeretaše |
| množina | |
| 1. | ćeretasmo |
| 2. | ćeretaste |
| 3. | ćeretahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ćeretao sam |
| 2. | ćeretao si |
| 3. | ćeretao je |
| množina | |
| 1. | ćeretali smo |
| 2. | ćeretali ste |
| 3. | ćeretali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ćeretao |
| 2. | bio si ćeretao |
| 3. | bio je ćeretao |
| množina | |
| 1. | bili smo ćeretali |
| 2. | bili ste ćeretali |
| 3. | bili su ćeretali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ćeretaj |
| množina | |
| 1. | ćeretajmo |
| 2. | ćeretajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ćeretajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ćeretao, ćeretala, ćeretalo | |
| ćeretali, ćeretale, ćeretala | |
Definicija
ćaskati, čavrljati, naklapati
