dekalírati
dekalírati dv. 〈prez. dekàlīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dekalirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dekaliram |
| 2. | dekaliraš |
| 3. | dekalira |
| množina | |
| 1. | dekaliramo |
| 2. | dekalirate |
| 3. | dekaliraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dekalirat ću |
| 2. | dekalirat ćeš |
| 3. | dekalirat će |
| množina | |
| 1. | dekalirat ćemo |
| 2. | dekalirat ćete |
| 3. | dekalirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dekalirah |
| 2. | dekaliraše |
| 3. | dekaliraše |
| množina | |
| 1. | dekalirasmo |
| 2. | dekaliraste |
| 3. | dekalirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dekalirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dekalirao sam |
| 2. | dekalirao si |
| 3. | dekalirao je |
| množina | |
| 1. | dekalirali smo |
| 2. | dekalirali ste |
| 3. | dekalirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dekalirao |
| 2. | bio si dekalirao |
| 3. | bio je dekalirao |
| množina | |
| 1. | bili smo dekalirali |
| 2. | bili ste dekalirali |
| 3. | bili su dekalirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dekaliraj |
| množina | |
| 1. | dekalirajmo |
| 2. | dekalirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dekalirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| dekaliravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dekalirao, dekalirala, dekaliralo | |
| dekalirali, dekalirale, dekalirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dekaliran, dekalirana, dekalirano | |
| dekalirani, dekalirane, dekalirana | |
Definicija
(iz)gubiti na težini, (sa)sušiti se, usp. kàlati
Etimologija
✧ tal. calare ≃ fr. décalage: dekaliranje
