dežùrati
dežùrati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dežurati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dežuram |
| 2. | dežuraš |
| 3. | dežura |
| množina | |
| 1. | dežuramo |
| 2. | dežurate |
| 3. | dežuraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dežurat ću |
| 2. | dežurat ćeš |
| 3. | dežurat će |
| množina | |
| 1. | dežurat ćemo |
| 2. | dežurat ćete |
| 3. | dežurat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dežurah |
| 2. | dežuraše |
| 3. | dežuraše |
| množina | |
| 1. | dežurasmo |
| 2. | dežuraste |
| 3. | dežurahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dežurao sam |
| 2. | dežurao si |
| 3. | dežurao je |
| množina | |
| 1. | dežurali smo |
| 2. | dežurali ste |
| 3. | dežurali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dežurao |
| 2. | bio si dežurao |
| 3. | bio je dežurao |
| množina | |
| 1. | bili smo dežurali |
| 2. | bili ste dežurali |
| 3. | bili su dežurali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dežuraj |
| množina | |
| 1. | dežurajmo |
| 2. | dežurajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dežurajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dežurao, dežurala, dežuralo | |
| dežurali, dežurale, dežurala | |
Definicija
prema rasporedu biti prisutan izvan uobičajenih radnih i drugih obveza na radnom mjestu i sl.
Etimologija
✧ fr. être de jour: biti u službi (toga dana)
