abortírati
abortírati () dv. 〈prez. abòrtīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| abortirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | abortiram |
| 2. | abortiraš |
| 3. | abortira |
| množina | |
| 1. | abortiramo |
| 2. | abortirate |
| 3. | abortiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | abortirat ću |
| 2. | abortirat ćeš |
| 3. | abortirat će |
| množina | |
| 1. | abortirat ćemo |
| 2. | abortirat ćete |
| 3. | abortirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | abortirah |
| 2. | abortiraše |
| 3. | abortiraše |
| množina | |
| 1. | abortirasmo |
| 2. | abortiraste |
| 3. | abortirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | abortirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | abortirao sam |
| 2. | abortirao si |
| 3. | abortirao je |
| množina | |
| 1. | abortirali smo |
| 2. | abortirali ste |
| 3. | abortirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam abortirao |
| 2. | bio si abortirao |
| 3. | bio je abortirao |
| množina | |
| 1. | bili smo abortirali |
| 2. | bili ste abortirali |
| 3. | bili su abortirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | abortiraj |
| množina | |
| 1. | abortirajmo |
| 2. | abortirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| abortirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| abortiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| abortirao, abortirala, abortiralo | |
| abortirali, abortirale, abortirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| abortiran, abortirana, abortirano | |
| abortirani, abortirane, abortirana | |
Definicija
(iz)vršiti abortus; izmetnuti/izmetati, pobaciti, pometnuti
Etimologija
✧ vidi abòrtus
