dešávati se
dešávati se nesvrš. 〈prez. dèšāvām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dešavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dešavam |
| 2. | dešavaš |
| 3. | dešava |
| množina | |
| 1. | dešavamo |
| 2. | dešavate |
| 3. | dešavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dešavat ću |
| 2. | dešavat ćeš |
| 3. | dešavat će |
| množina | |
| 1. | dešavat ćemo |
| 2. | dešavat ćete |
| 3. | dešavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dešavah |
| 2. | dešavaše |
| 3. | dešavaše |
| množina | |
| 1. | dešavasmo |
| 2. | dešavaste |
| 3. | dešavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dešavao sam |
| 2. | dešavao si |
| 3. | dešavao je |
| množina | |
| 1. | dešavali smo |
| 2. | dešavali ste |
| 3. | dešavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dešavao |
| 2. | bio si dešavao |
| 3. | bio je dešavao |
| množina | |
| 1. | bili smo dešavali |
| 2. | bili ste dešavali |
| 3. | bili su dešavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dešavaj |
| množina | |
| 1. | dešavajmo |
| 2. | dešavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dešavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dešavao, dešavala, dešavalo | |
| dešavali, dešavale, dešavala | |
Etimologija
✧ vidi dȅsiti se
