disjùnkcija
disjùnkcija ž
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | disjunkcija |
| G | disjunkcije |
| D | disjunkciji |
| A | disjunkciju |
| V | disjunkcijo |
| L | disjunkciji |
| I | disjunkcijom |
| množina | |
| N | disjunkcije |
| G | disjunkcija |
| D | disjunkcijama |
| A | disjunkcije |
| V | disjunkcije |
| L | disjunkcijama |
| I | disjunkcijama |
Definicija
| 1. | a. razdvajanje, razdruživanje b. ono što je protivno, opreka |
| 2. | log. logička operacija koja izjavama A i B pridružuje izjavu »A ili B«; dobivena izjava je lažna samo ako su A i B obje lažne |
| 3. | lingv. logički odnos povezivanja opsega dvaju ili više pojmova da bi se stvorio treći pojam (sufiks + prefiks + infiks = afiks); rastavljanje |
Etimologija
✧ lat. disiunctio ≃ disiunctus: razdvojen ← disiungere: razvezati, rastaviti
