dòpadati
dòpadati (komu, se) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dopadati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dopadam |
| 2. | dopadaš |
| 3. | dopada |
| množina | |
| 1. | dopadamo |
| 2. | dopadate |
| 3. | dopadaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dopadat ću |
| 2. | dopadat ćeš |
| 3. | dopadat će |
| množina | |
| 1. | dopadat ćemo |
| 2. | dopadat ćete |
| 3. | dopadat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dopadah |
| 2. | dopadaše |
| 3. | dopadaše |
| množina | |
| 1. | dopadasmo |
| 2. | dopadaste |
| 3. | dopadahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dopadao sam |
| 2. | dopadao si |
| 3. | dopadao je |
| množina | |
| 1. | dopadali smo |
| 2. | dopadali ste |
| 3. | dopadali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dopadao |
| 2. | bio si dopadao |
| 3. | bio je dopadao |
| množina | |
| 1. | bili smo dopadali |
| 2. | bili ste dopadali |
| 3. | bili su dopadali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dopadaj |
| množina | |
| 1. | dopadajmo |
| 2. | dopadajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dopadajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dopadao, dopadala, dopadalo | |
| dopadali, dopadale, dopadala | |
Etimologija
✧ vidi dòpasti
