dogovòriti se
dogovòriti se svrš. 〈prez. dogòvorīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. dogòvoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dogovoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dogovorim |
| 2. | dogovoriš |
| 3. | dogovori |
| množina | |
| 1. | dogovorimo |
| 2. | dogovorite |
| 3. | dogovore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dogovorit ću |
| 2. | dogovorit ćeš |
| 3. | dogovorit će |
| množina | |
| 1. | dogovorit ćemo |
| 2. | dogovorit ćete |
| 3. | dogovorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dogovorih |
| 2. | dogovori |
| 3. | dogovori |
| množina | |
| 1. | dogovorismo |
| 2. | dogovoriste |
| 3. | dogovoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dogovorio sam |
| 2. | dogovorio si |
| 3. | dogovorio je |
| množina | |
| 1. | dogovorili smo |
| 2. | dogovorili ste |
| 3. | dogovorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dogovorio |
| 2. | bio si dogovorio |
| 3. | bio je dogovorio |
| množina | |
| 1. | bili smo dogovorili |
| 2. | bili ste dogovorili |
| 3. | bili su dogovorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dogovori |
| množina | |
| 1. | dogovorimo |
| 2. | dogovorite |
| glagolski prilog prošli | |
| dogovorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dogovorio, dogovorila, dogovorilo | |
| dogovorili, dogovorile, dogovorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dogovoren, dogovorena, dogovoreno | |
| dogovoreni, dogovorene, dogovorena | |
Definicija
sporazumjeti se s kim, uspostaviti dogovor
Etimologija
✧ vidi dȍgovōr
