dòmoći se
dòmoći se (čega) svrš. 〈prez. dòmognēm se, pril. pr. dòmogāvši se, prid. rad. dòmogao se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| domoći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | domognem |
| 2. | domogneš |
| 3. | domogne |
| množina | |
| 1. | domognemo |
| 2. | domognete |
| 3. | domognu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | domoći ću |
| 2. | domoći ćeš |
| 3. | domoći će |
| množina | |
| 1. | domoći ćemo |
| 2. | domoći ćete |
| 3. | domoći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | domogoh |
| 2. | domože |
| 3. | domože |
| množina | |
| 1. | domogosmo |
| 2. | domogoste |
| 3. | domogoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | domogao sam |
| 2. | domogao si |
| 3. | domogao je |
| množina | |
| 1. | domogli smo |
| 2. | domogli ste |
| 3. | domogli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam domogao |
| 2. | bio si domogao |
| 3. | bio je domogao |
| množina | |
| 1. | bili smo domogli |
| 2. | bili ste domogli |
| 3. | bili su domogli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | domogni |
| množina | |
| 1. | domognimo |
| 2. | domognite |
| glagolski prilog prošli | |
| domogavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| domogao, domogla, domoglo | |
| domogli, domogle, domogla | |
Definicija
| 1. | postići što ulaganjem rada i napora, steći što |
| 2. | doći do čega dugim ili napornim kretanjem [domoći se sela] |
