vojáčiti
vojáčiti (koga) nesvrš. 〈prez. vòjāčīm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| vojačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | vojačim |
| 2. | vojačiš |
| 3. | vojači |
| množina | |
| 1. | vojačimo |
| 2. | vojačite |
| 3. | vojače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | vojačit ću |
| 2. | vojačit ćeš |
| 3. | vojačit će |
| množina | |
| 1. | vojačit ćemo |
| 2. | vojačit ćete |
| 3. | vojačit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | vojačah |
| 2. | vojačaše |
| 3. | vojačaše |
| množina | |
| 1. | vojačasmo |
| 2. | vojačaste |
| 3. | vojačahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | vojačio sam |
| 2. | vojačio si |
| 3. | vojačio je |
| množina | |
| 1. | vojačili smo |
| 2. | vojačili ste |
| 3. | vojačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam vojačio |
| 2. | bio si vojačio |
| 3. | bio je vojačio |
| množina | |
| 1. | bili smo vojačili |
| 2. | bili ste vojačili |
| 3. | bili su vojačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | vojači |
| množina | |
| 1. | vojačimo |
| 2. | vojačite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| vojačeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| vojačio, vojačila, vojačilo | |
| vojačili, vojačile, vojačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| vojačen, vojačena, vojačeno | |
| vojačeni, vojačene, vojačena | |
Definicija
arh. uzimati u vojnike; regrutirati, novačiti
Etimologija
✧ vidi vòjnīk
