brèncati
brèncati (brènčati) () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| brenčati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | brenčim |
| 2. | brenčiš |
| 3. | brenči |
| množina | |
| 1. | brenčimo |
| 2. | brenčite |
| 3. | brenče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | brenčat ću |
| 2. | brenčat ćeš |
| 3. | brenčat će |
| množina | |
| 1. | brenčat ćemo |
| 2. | brenčat ćete |
| 3. | brenčat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | brenčah |
| 2. | brenčaše |
| 3. | brenčaše |
| množina | |
| 1. | brenčasmo |
| 2. | brenčaste |
| 3. | brenčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | brenčao sam |
| 2. | brenčao si |
| 3. | brenčao je |
| množina | |
| 1. | brenčali smo |
| 2. | brenčali ste |
| 3. | brenčali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam brenčao |
| 2. | bio si brenčao |
| 3. | bio je brenčao |
| množina | |
| 1. | bili smo brenčali |
| 2. | bili ste brenčali |
| 3. | bili su brenčali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | brenči |
| množina | |
| 1. | brenčimo |
| 2. | brenčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| brenčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| brenčao, brenčala, brenčalo | |
| brenčali, brenčale, brenčala | |
Definicija
zvoniti isprekidano u visokom tonu (što ga proizvodi malo zvono ili ručno zvonce)
Etimologija
✧ onom. ≃ slov. brenkati
