vihòriti
vihòriti (, se, čime) nesvrš. 〈prez. vihòrīm, pril. sad. -rēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| vihoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | vihorim |
| 2. | vihoriš |
| 3. | vihori |
| množina | |
| 1. | vihorimo |
| 2. | vihorite |
| 3. | vihore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | vihorit ću |
| 2. | vihorit ćeš |
| 3. | vihorit će |
| množina | |
| 1. | vihorit ćemo |
| 2. | vihorit ćete |
| 3. | vihorit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | vihorah |
| 2. | vihoraše |
| 3. | vihoraše |
| množina | |
| 1. | vihorasmo |
| 2. | vihoraste |
| 3. | vihorahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | vihorio sam |
| 2. | vihorio si |
| 3. | vihorio je |
| množina | |
| 1. | vihorili smo |
| 2. | vihorili ste |
| 3. | vihorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam vihorio |
| 2. | bio si vihorio |
| 3. | bio je vihorio |
| množina | |
| 1. | bili smo vihorili |
| 2. | bili ste vihorili |
| 3. | bili su vihorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | vihori |
| množina | |
| 1. | vihorimo |
| 2. | vihorite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| vihoreći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| vihorio, vihorila, vihorilo | |
| vihorili, vihorile, vihorila | |
Definicija
| 1. | ekspr. vijoriti |
| 2. | pjeniti u vihoru, vrtložiti [more (se) vihori] |
Etimologija
✧ vidi vȉhor
