vèrati se
vèrati se nesvrš. 〈prez. vȅrēm se, pril. sad. vȅrūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| verati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | verem |
| 2. | vereš |
| 3. | vere |
| množina | |
| 1. | veremo |
| 2. | verete |
| 3. | veru |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | verat ću |
| 2. | verat ćeš |
| 3. | verat će |
| množina | |
| 1. | verat ćemo |
| 2. | verat ćete |
| 3. | verat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | verah |
| 2. | veraše |
| 3. | veraše |
| množina | |
| 1. | verasmo |
| 2. | veraste |
| 3. | verahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | verao sam |
| 2. | verao si |
| 3. | verao je |
| množina | |
| 1. | verali smo |
| 2. | verali ste |
| 3. | verali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam verao |
| 2. | bio si verao |
| 3. | bio je verao |
| množina | |
| 1. | bili smo verali |
| 2. | bili ste verali |
| 3. | bili su verali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | veri |
| množina | |
| 1. | verimo |
| 2. | verite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| verući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| verao, verala, veralo | |
| verali, verale, verala | |
Definicija
| 1. | penjati se, hvatajući se rukama ili upirući se nogama, pentrati se |
| 2. | ekspr. penjati se na visine, uz brda [kud se vereš! (ob. djeci u ljutnji); kud se penješ, zašto se penješ; (kao pitanje koje ne traži odgovor, nego upozorava ili zabranjuje)] |
Etimologija
✧ prasl. *verati: umetati, pritiskati (rus. verát', polj. wrzeć), lit. verti: otvoriti
