trȅfiti
trȅfiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. rad. trèfio (se)〉
Definicija
reg.
| 1. | (koga, što) a. pogoditi [trefila ga je strašna stvar, a nije kriv] b. pren. sresti, slučajno naći |
| 2. | (se) dogoditi se [trefilo se curi dijete, iron. izraz u situaciji kada se dogodi neka loša stvar, a žrtva tobože nije kriva] |
Etimologija
✧ vidi trȅfer
