ulupávati
ulupávati (što u što) nesvrš. 〈prez. ulùpāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ulupavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ulupavam |
| 2. | ulupavaš |
| 3. | ulupava |
| množina | |
| 1. | ulupavamo |
| 2. | ulupavate |
| 3. | ulupavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ulupavat ću |
| 2. | ulupavat ćeš |
| 3. | ulupavat će |
| množina | |
| 1. | ulupavat ćemo |
| 2. | ulupavat ćete |
| 3. | ulupavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ulupavah |
| 2. | ulupavaše |
| 3. | ulupavaše |
| množina | |
| 1. | ulupavasmo |
| 2. | ulupavaste |
| 3. | ulupavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ulupavao sam |
| 2. | ulupavao si |
| 3. | ulupavao je |
| množina | |
| 1. | ulupavali smo |
| 2. | ulupavali ste |
| 3. | ulupavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ulupavao |
| 2. | bio si ulupavao |
| 3. | bio je ulupavao |
| množina | |
| 1. | bili smo ulupavali |
| 2. | bili ste ulupavali |
| 3. | bili su ulupavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ulupavaj |
| množina | |
| 1. | ulupavajmo |
| 2. | ulupavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ulupavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ulupavao, ulupavala, ulupavalo | |
| ulupavali, ulupavale, ulupavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ulupavan, ulupavana, ulupavano | |
| ulupavani, ulupavane, ulupavana | |
Etimologija
✧ vidi ulúpati
