ùlegnuti se
ùlegnuti se (ùleći se) svrš. 〈prez. ùlegnēm se, pril. pr. -ūvši se, prid. trp. ùlegnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uleći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ulegnem |
| 2. | ulegneš |
| 3. | ulegne |
| množina | |
| 1. | ulegnemo |
| 2. | ulegnete |
| 3. | ulegnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uleći ću |
| 2. | uleći ćeš |
| 3. | uleći će |
| množina | |
| 1. | uleći ćemo |
| 2. | uleći ćete |
| 3. | uleći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ulegoh |
| 2. | uleže |
| 3. | uleže |
| množina | |
| 1. | ulegosmo |
| 2. | ulegoste |
| 3. | ulegoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ulegao sam |
| 2. | ulegao si |
| 3. | ulegao je |
| množina | |
| 1. | ulegli smo |
| 2. | ulegli ste |
| 3. | ulegli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ulegao |
| 2. | bio si ulegao |
| 3. | bio je ulegao |
| množina | |
| 1. | bili smo ulegli |
| 2. | bili ste ulegli |
| 3. | bili su ulegli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ulegni |
| množina | |
| 1. | ulegnimo |
| 2. | ulegnite |
| glagolski prilog prošli | |
| ulegavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ulegao, ulegla, uleglo | |
| ulegli, ulegle, ulegla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ulegnut, ulegnuta, ulegnuto | |
| ulegnuti, ulegnute, ulegnuta | |
Definicija
dobiti udubinu, ulegnuće; slegnuti se, udubiti se, uleknuti se
