urazùmiti
urazùmiti (se) svrš. 〈prez. uràzumīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. uràzumljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| urazumiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | urazumim |
| 2. | urazumiš |
| 3. | urazumi |
| množina | |
| 1. | urazumimo |
| 2. | urazumite |
| 3. | urazume |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | urazumit ću |
| 2. | urazumit ćeš |
| 3. | urazumit će |
| množina | |
| 1. | urazumit ćemo |
| 2. | urazumit ćete |
| 3. | urazumit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | urazumih |
| 2. | urazumi |
| 3. | urazumi |
| množina | |
| 1. | urazumismo |
| 2. | urazumiste |
| 3. | urazumiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | urazumio sam |
| 2. | urazumio si |
| 3. | urazumio je |
| množina | |
| 1. | urazumili smo |
| 2. | urazumili ste |
| 3. | urazumili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam urazumio |
| 2. | bio si urazumio |
| 3. | bio je urazumio |
| množina | |
| 1. | bili smo urazumili |
| 2. | bili ste urazumili |
| 3. | bili su urazumili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | urazumi |
| množina | |
| 1. | urazumimo |
| 2. | urazumite |
| glagolski prilog prošli | |
| urazumivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| urazumio, urazumila, urazumilo | |
| urazumili, urazumile, urazumila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| urazumljen, urazumljena, urazumljeno | |
| urazumljeni, urazumljene, urazumljena | |
Definicija
| 1. | (koga) učiniti razumnim, objasniti, učiniti da shvati, otvoriti oči komu |
| 2. | (se) postati razuman, opametiti se |
Etimologija
✧ u- + v. razum
