udvárati se
udvárati se (kome) nesvrš. 〈prez. ùdvārām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udvarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udvaram |
| 2. | udvaraš |
| 3. | udvara |
| množina | |
| 1. | udvaramo |
| 2. | udvarate |
| 3. | udvaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udvarat ću |
| 2. | udvarat ćeš |
| 3. | udvarat će |
| množina | |
| 1. | udvarat ćemo |
| 2. | udvarat ćete |
| 3. | udvarat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udvarah |
| 2. | udvaraše |
| 3. | udvaraše |
| množina | |
| 1. | udvarasmo |
| 2. | udvaraste |
| 3. | udvarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udvarao sam |
| 2. | udvarao si |
| 3. | udvarao je |
| množina | |
| 1. | udvarali smo |
| 2. | udvarali ste |
| 3. | udvarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udvarao |
| 2. | bio si udvarao |
| 3. | bio je udvarao |
| množina | |
| 1. | bili smo udvarali |
| 2. | bili ste udvarali |
| 3. | bili su udvarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udvaraj |
| množina | |
| 1. | udvarajmo |
| 2. | udvarajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udvarajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udvarao, udvarala, udvaralo | |
| udvarali, udvarale, udvarala | |
Definicija
| 1. | lijepim riječima i ponašanjem nastojati steći naklonost (u odnosu muškarca i žene) |
| 2. | pren. pejor. ulagivati se, dodvoravati se |
Etimologija
✧ u- + v. dvor
