ukázati
ukázati (se) svrš. 〈prez. ùkāžēm (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. ùkāzān, gl. im. ukazánje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ukazati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ukažem |
| 2. | ukažeš |
| 3. | ukaže |
| množina | |
| 1. | ukažemo |
| 2. | ukažete |
| 3. | ukažu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ukazat ću |
| 2. | ukazat ćeš |
| 3. | ukazat će |
| množina | |
| 1. | ukazat ćemo |
| 2. | ukazat ćete |
| 3. | ukazat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ukazah |
| 2. | ukaza |
| 3. | ukaza |
| množina | |
| 1. | ukazasmo |
| 2. | ukazaste |
| 3. | ukazaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ukazao sam |
| 2. | ukazao si |
| 3. | ukazao je |
| množina | |
| 1. | ukazali smo |
| 2. | ukazali ste |
| 3. | ukazali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ukazao |
| 2. | bio si ukazao |
| 3. | bio je ukazao |
| množina | |
| 1. | bili smo ukazali |
| 2. | bili ste ukazali |
| 3. | bili su ukazali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ukaži |
| množina | |
| 1. | ukažimo |
| 2. | ukažite |
| glagolski prilog prošli | |
| ukazavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ukazao, ukazala, ukazalo | |
| ukazali, ukazale, ukazala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ukazan, ukazana, ukazano | |
| ukazani, ukazane, ukazana | |
Definicija
| 1. | (na što) upozoriti na što u obliku savjeta, opomene, kritike i sl. [ukazati prstom na koga označiti koga kao loš primjer] |
| 2. | (se) pokazati se, pojaviti se (o natprirodnoj pojavi) |
Frazeologija
⃟ ukazala mu se prilika došao je u priliku (da nešto postigne)
Etimologija
✧ u- + v. kazati
