ùžegnuti se
ùžegnuti se svrš. 〈prez. ùžegnēm se, pril. pr. -ūvši se, prid. rad. ùžegao/ùžegla se ž〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| užegnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | užegnem |
| 2. | užegneš |
| 3. | užegne |
| množina | |
| 1. | užegnemo |
| 2. | užegnete |
| 3. | užegnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | užegnut ću |
| 2. | užegnut ćeš |
| 3. | užegnut će |
| množina | |
| 1. | užegnut ćemo |
| 2. | užegnut ćete |
| 3. | užegnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | užegnuh / užegoh |
| 2. | užegnu / užeže |
| 3. | užegnu / užeže |
| množina | |
| 1. | užegnusmo / užegosmo |
| 2. | užegnuste / užegoste |
| 3. | užegnuše / užegoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | užegnuo sam |
| 2. | užegnuo si |
| 3. | užegnuo je |
| množina | |
| 1. | užegnuli smo |
| 2. | užegnuli ste |
| 3. | užegnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam užegnuo |
| 2. | bio si užegnuo |
| 3. | bio je užegnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo užegnuli |
| 2. | bili ste užegnuli |
| 3. | bili su užegnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | užegni |
| množina | |
| 1. | užegnimo |
| 2. | užegnite |
| glagolski prilog prošli | |
| užegnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| užegnuo, užegnula, užegnulo | |
| užegnuli, užegnule, užegnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| užegnut, užegnuta, užegnuto | |
| užegnuti, užegnute, užegnuta | |
Definicija
v. užeći (2) [mast se užegla; ulje se užeglo]
Etimologija
✧ vidi ùžeći
