utišávati
utišávati (što, se) nesvrš. 〈prez. utìšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| utišavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | utišavam |
| 2. | utišavaš |
| 3. | utišava |
| množina | |
| 1. | utišavamo |
| 2. | utišavate |
| 3. | utišavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | utišavat ću |
| 2. | utišavat ćeš |
| 3. | utišavat će |
| množina | |
| 1. | utišavat ćemo |
| 2. | utišavat ćete |
| 3. | utišavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | utišavah |
| 2. | utišavaše |
| 3. | utišavaše |
| množina | |
| 1. | utišavasmo |
| 2. | utišavaste |
| 3. | utišavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | utišavao sam |
| 2. | utišavao si |
| 3. | utišavao je |
| množina | |
| 1. | utišavali smo |
| 2. | utišavali ste |
| 3. | utišavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam utišavao |
| 2. | bio si utišavao |
| 3. | bio je utišavao |
| množina | |
| 1. | bili smo utišavali |
| 2. | bili ste utišavali |
| 3. | bili su utišavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | utišavaj |
| množina | |
| 1. | utišavajmo |
| 2. | utišavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| utišavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| utišavao, utišavala, utišavalo | |
| utišavali, utišavale, utišavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| utišavan, utišavana, utišavano | |
| utišavani, utišavane, utišavana | |
Etimologija
✧ vidi ȕtiha
