ùstuknuti
ùstuknuti (, pred kim/čim) svrš. 〈prez. -nēm, pril. pr. -ūvši, imp. ùstukni, prid. rad. ùstuknuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ustuknuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ustuknem |
| 2. | ustukneš |
| 3. | ustukne |
| množina | |
| 1. | ustuknemo |
| 2. | ustuknete |
| 3. | ustuknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ustuknut ću |
| 2. | ustuknut ćeš |
| 3. | ustuknut će |
| množina | |
| 1. | ustuknut ćemo |
| 2. | ustuknut ćete |
| 3. | ustuknut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ustuknuh |
| 2. | ustuknu |
| 3. | ustuknu |
| množina | |
| 1. | ustuknusmo |
| 2. | ustuknuste |
| 3. | ustuknuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ustuknuo sam |
| 2. | ustuknuo si |
| 3. | ustuknuo je |
| množina | |
| 1. | ustuknuli smo |
| 2. | ustuknuli ste |
| 3. | ustuknuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ustuknuo |
| 2. | bio si ustuknuo |
| 3. | bio je ustuknuo |
| množina | |
| 1. | bili smo ustuknuli |
| 2. | bili ste ustuknuli |
| 3. | bili su ustuknuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ustukni |
| množina | |
| 1. | ustuknimo |
| 2. | ustuknite |
| glagolski prilog prošli | |
| ustuknuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ustuknuo, ustuknula, ustuknulo | |
| ustuknuli, ustuknule, ustuknula | |
Definicija
| 1. | povući se brzo i krotko (bez utjecaja volje) [ustuknuti pred zamahom]; stuknuti |
| 2. | povući se, odstupiti od tvrdoga stava [ustuknuti pred argumentima]; popustiti |
Etimologija
✧ vidi ùstuk
