uskrátiti
uskrátiti svrš. 〈prez. ùskrātīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùskrāćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uskratiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uskratim |
| 2. | uskratiš |
| 3. | uskrati |
| množina | |
| 1. | uskratimo |
| 2. | uskratite |
| 3. | uskrate |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uskratit ću |
| 2. | uskratit ćeš |
| 3. | uskratit će |
| množina | |
| 1. | uskratit ćemo |
| 2. | uskratit ćete |
| 3. | uskratit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uskratih |
| 2. | uskrati |
| 3. | uskrati |
| množina | |
| 1. | uskratismo |
| 2. | uskratiste |
| 3. | uskratiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uskratio sam |
| 2. | uskratio si |
| 3. | uskratio je |
| množina | |
| 1. | uskratili smo |
| 2. | uskratili ste |
| 3. | uskratili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uskratio |
| 2. | bio si uskratio |
| 3. | bio je uskratio |
| množina | |
| 1. | bili smo uskratili |
| 2. | bili ste uskratili |
| 3. | bili su uskratili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uskrati |
| množina | |
| 1. | uskratimo |
| 2. | uskratite |
| glagolski prilog prošli | |
| uskrativši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uskratio, uskratila, uskratilo | |
| uskratili, uskratile, uskratila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uskraćen, uskraćena, uskraćeno | |
| uskraćeni, uskraćene, uskraćena | |
Definicija
| 1. | ne dati komu ono što mu pripada [uskratiti pravo]; obespraviti |
| 2. | uzeti, odbiti (komu što) [uskratiti kreditnu ratu od plaće] |
