usplahíriti se
usplahíriti se svrš. 〈prez. usplàhīrīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. usplàhīren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| usplahiriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | usplahirim |
| 2. | usplahiriš |
| 3. | usplahiri |
| množina | |
| 1. | usplahirimo |
| 2. | usplahirite |
| 3. | usplahire |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | usplahirit ću |
| 2. | usplahirit ćeš |
| 3. | usplahirit će |
| množina | |
| 1. | usplahirit ćemo |
| 2. | usplahirit ćete |
| 3. | usplahirit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | usplahirih |
| 2. | usplahiri |
| 3. | usplahiri |
| množina | |
| 1. | usplahirismo |
| 2. | usplahiriste |
| 3. | usplahiriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | usplahirio sam |
| 2. | usplahirio si |
| 3. | usplahirio je |
| množina | |
| 1. | usplahirili smo |
| 2. | usplahirili ste |
| 3. | usplahirili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam usplahirio |
| 2. | bio si usplahirio |
| 3. | bio je usplahirio |
| množina | |
| 1. | bili smo usplahirili |
| 2. | bili ste usplahirili |
| 3. | bili su usplahirili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | usplahiri |
| množina | |
| 1. | usplahirimo |
| 2. | usplahirite |
| glagolski prilog prošli | |
| usplahirivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| usplahirio, usplahirila, usplahirilo | |
| usplahirili, usplahirile, usplahirila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| usplahiren, usplahirena, usplahireno | |
| usplahireni, usplahirene, usplahirena | |
Definicija
ekspr. jako se uznemiriti, zbuniti se, uzbuditi se; uplašiti se (često u opisu pretjerano izraženog stanja, ob. nemira i straha)
