ùsnuti
ùsnuti (što) svrš. 〈prez. ȕsnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. ùsnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| usnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | usnem |
| 2. | usneš |
| 3. | usne |
| množina | |
| 1. | usnemo |
| 2. | usnete |
| 3. | usnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | usnut ću |
| 2. | usnut ćeš |
| 3. | usnut će |
| množina | |
| 1. | usnut ćemo |
| 2. | usnut ćete |
| 3. | usnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | usnuh |
| 2. | usnu |
| 3. | usnu |
| množina | |
| 1. | usnusmo |
| 2. | usnuste |
| 3. | usnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | usnuo sam |
| 2. | usnuo si |
| 3. | usnuo je |
| množina | |
| 1. | usnuli smo |
| 2. | usnuli ste |
| 3. | usnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam usnuo |
| 2. | bio si usnuo |
| 3. | bio je usnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo usnuli |
| 2. | bili ste usnuli |
| 3. | bili su usnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | usni |
| množina | |
| 1. | usnimo |
| 2. | usnite |
| glagolski prilog prošli | |
| usnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| usnuo, usnula, usnulo | |
| usnuli, usnule, usnula | |
Definicija
jez. knjiž. retor. utonuti u san
Etimologija
✧ u- + v. san (I)
