urešávati
urešávati (što) nesvrš. 〈prez. urèšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| urešavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | urešavam |
| 2. | urešavaš |
| 3. | urešava |
| množina | |
| 1. | urešavamo |
| 2. | urešavate |
| 3. | urešavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | urešavat ću |
| 2. | urešavat ćeš |
| 3. | urešavat će |
| množina | |
| 1. | urešavat ćemo |
| 2. | urešavat ćete |
| 3. | urešavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | urešavah |
| 2. | urešavaše |
| 3. | urešavaše |
| množina | |
| 1. | urešavasmo |
| 2. | urešavaste |
| 3. | urešavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | urešavao sam |
| 2. | urešavao si |
| 3. | urešavao je |
| množina | |
| 1. | urešavali smo |
| 2. | urešavali ste |
| 3. | urešavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam urešavao |
| 2. | bio si urešavao |
| 3. | bio je urešavao |
| množina | |
| 1. | bili smo urešavali |
| 2. | bili ste urešavali |
| 3. | bili su urešavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | urešavaj |
| množina | |
| 1. | urešavajmo |
| 2. | urešavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| urešavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| urešavao, urešavala, urešavalo | |
| urešavali, urešavale, urešavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| urešavan, urešavana, urešavano | |
| urešavani, urešavane, urešavana | |
Etimologija
✧ vidi úres
