utròšiti
utròšiti (što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùtrošen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| utrošiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | utrošim |
| 2. | utrošiš |
| 3. | utroši |
| množina | |
| 1. | utrošimo |
| 2. | utrošite |
| 3. | utroše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | utrošit ću |
| 2. | utrošit ćeš |
| 3. | utrošit će |
| množina | |
| 1. | utrošit ćemo |
| 2. | utrošit ćete |
| 3. | utrošit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | utroših |
| 2. | utroši |
| 3. | utroši |
| množina | |
| 1. | utrošismo |
| 2. | utrošiste |
| 3. | utrošiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | utrošio sam |
| 2. | utrošio si |
| 3. | utrošio je |
| množina | |
| 1. | utrošili smo |
| 2. | utrošili ste |
| 3. | utrošili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam utrošio |
| 2. | bio si utrošio |
| 3. | bio je utrošio |
| množina | |
| 1. | bili smo utrošili |
| 2. | bili ste utrošili |
| 3. | bili su utrošili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | utroši |
| množina | |
| 1. | utrošimo |
| 2. | utrošite |
| glagolski prilog prošli | |
| utrošivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| utrošio, utrošila, utrošilo | |
| utrošili, utrošile, utrošila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| utrošen, utrošena, utrošeno | |
| utrošeni, utrošene, utrošena | |
Definicija
upotrijebiti, izdati
Etimologija
✧ u- + v. trošiti
