uvènuti
uvènuti svrš. 〈prez. ùvenēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. uvènuo/ùveo, uvènula/ùvela ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uvenuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uvenem |
| 2. | uveneš |
| 3. | uvene |
| množina | |
| 1. | uvenemo |
| 2. | uvenete |
| 3. | uvenu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uvenut ću |
| 2. | uvenut ćeš |
| 3. | uvenut će |
| množina | |
| 1. | uvenut ćemo |
| 2. | uvenut ćete |
| 3. | uvenut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uvenuh |
| 2. | uvenu |
| 3. | uvenu |
| množina | |
| 1. | uvenusmo |
| 2. | uvenuste |
| 3. | uvenuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uvenuo sam |
| 2. | uvenuo si |
| 3. | uvenuo je |
| množina | |
| 1. | uvenuli smo |
| 2. | uvenuli ste |
| 3. | uvenuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uvenuo |
| 2. | bio si uvenuo |
| 3. | bio je uvenuo |
| množina | |
| 1. | bili smo uvenuli |
| 2. | bili ste uvenuli |
| 3. | bili su uvenuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uveni |
| množina | |
| 1. | uvenimo |
| 2. | uvenite |
| glagolski prilog prošli | |
| uvenuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uvenuo, uvenula, uvenulo | |
| uvenuli, uvenule, uvenula | |
Definicija
| 1. | izgubiti svježinu, boju (o cvijeću, bilju, lišću) |
| 2. | pren. a. izgubiti snagu i svježinu (o osobi) b. pren. propasti (za ono što je cvalo, ob. duhovna nastojanja, javna djelatnost itd.) |
Etimologija
✧ u- + v. venuti
