zàkucati
zàkucati svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. zàkucān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakucati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakucam |
| 2. | zakucaš |
| 3. | zakuca |
| množina | |
| 1. | zakucamo |
| 2. | zakucate |
| 3. | zakucaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakucat ću |
| 2. | zakucat ćeš |
| 3. | zakucat će |
| množina | |
| 1. | zakucat ćemo |
| 2. | zakucat ćete |
| 3. | zakucat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakucah |
| 2. | zakuca |
| 3. | zakuca |
| množina | |
| 1. | zakucasmo |
| 2. | zakucaste |
| 3. | zakucaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakucao sam |
| 2. | zakucao si |
| 3. | zakucao je |
| množina | |
| 1. | zakucali smo |
| 2. | zakucali ste |
| 3. | zakucali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakucao |
| 2. | bio si zakucao |
| 3. | bio je zakucao |
| množina | |
| 1. | bili smo zakucali |
| 2. | bili ste zakucali |
| 3. | bili su zakucali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakucaj |
| množina | |
| 1. | zakucajmo |
| 2. | zakucajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zakucavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakucao, zakucala, zakucalo | |
| zakucali, zakucale, zakucala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zakucan, zakucana, zakucano | |
| zakucani, zakucane, zakucana | |
Definicija
| 1. | (što) ukucati, zabiti (čavao i sl.) udarajući čekićem ili čim drugim |
| 2. | () početi kucati; pokucati |
| 3. | sport spustiti loptu odozgo u koš (u košarci) |
