zàkukati
zàkukati () svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. rad. zàkukao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakukati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakukam |
| 2. | zakukaš |
| 3. | zakuka |
| množina | |
| 1. | zakukamo |
| 2. | zakukate |
| 3. | zakukaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakukat ću |
| 2. | zakukat ćeš |
| 3. | zakukat će |
| množina | |
| 1. | zakukat ćemo |
| 2. | zakukat ćete |
| 3. | zakukat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakukah |
| 2. | zakuka |
| 3. | zakuka |
| množina | |
| 1. | zakukasmo |
| 2. | zakukaste |
| 3. | zakukaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakukao sam |
| 2. | zakukao si |
| 3. | zakukao je |
| množina | |
| 1. | zakukali smo |
| 2. | zakukali ste |
| 3. | zakukali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakukao |
| 2. | bio si zakukao |
| 3. | bio je zakukao |
| množina | |
| 1. | bili smo zakukali |
| 2. | bili ste zakukali |
| 3. | bili su zakukali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakukaj |
| množina | |
| 1. | zakukajmo |
| 2. | zakukajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zakukavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakukao, zakukala, zakukalo | |
| zakukali, zakukale, zakukala | |
Definicija
početi kukati
Frazeologija
⃟ mnogima će majka zakukati bit će rata
