zakríčati
zakríčati () svrš. 〈prez. zakríčīm, pril. pr. -āvši, prid. rad. zakríčao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakričati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakričim |
| 2. | zakričiš |
| 3. | zakriči |
| množina | |
| 1. | zakričimo |
| 2. | zakričite |
| 3. | zakriče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakričat ću |
| 2. | zakričat ćeš |
| 3. | zakričat će |
| množina | |
| 1. | zakričat ćemo |
| 2. | zakričat ćete |
| 3. | zakričat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakričah |
| 2. | zakriča |
| 3. | zakriča |
| množina | |
| 1. | zakričasmo |
| 2. | zakričaste |
| 3. | zakričaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakričao sam |
| 2. | zakričao si |
| 3. | zakričao je |
| množina | |
| 1. | zakričali smo |
| 2. | zakričali ste |
| 3. | zakričali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakričao |
| 2. | bio si zakričao |
| 3. | bio je zakričao |
| množina | |
| 1. | bili smo zakričali |
| 2. | bili ste zakričali |
| 3. | bili su zakričali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakriči |
| množina | |
| 1. | zakričimo |
| 2. | zakričite |
| glagolski prilog prošli | |
| zakričavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakričao, zakričala, zakričalo | |
| zakričali, zakričale, zakričala | |
Definicija
početi kričati, oglasiti se krikom
