zàkvačiti
zàkvačiti (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàkvačen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakvačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakvačim |
| 2. | zakvačiš |
| 3. | zakvači |
| množina | |
| 1. | zakvačimo |
| 2. | zakvačite |
| 3. | zakvače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakvačit ću |
| 2. | zakvačit ćeš |
| 3. | zakvačit će |
| množina | |
| 1. | zakvačit ćemo |
| 2. | zakvačit ćete |
| 3. | zakvačit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakvačih |
| 2. | zakvači |
| 3. | zakvači |
| množina | |
| 1. | zakvačismo |
| 2. | zakvačiste |
| 3. | zakvačiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakvačio sam |
| 2. | zakvačio si |
| 3. | zakvačio je |
| množina | |
| 1. | zakvačili smo |
| 2. | zakvačili ste |
| 3. | zakvačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakvačio |
| 2. | bio si zakvačio |
| 3. | bio je zakvačio |
| množina | |
| 1. | bili smo zakvačili |
| 2. | bili ste zakvačili |
| 3. | bili su zakvačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakvači |
| množina | |
| 1. | zakvačimo |
| 2. | zakvačite |
| glagolski prilog prošli | |
| zakvačivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakvačio, zakvačila, zakvačilo | |
| zakvačili, zakvačile, zakvačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zakvačen, zakvačena, zakvačeno | |
| zakvačeni, zakvačene, zakvačena | |
Etimologija
✧ vidi zàkačiti
