zajebávati
zajebávati (se) nesvrš. 〈prez. zajèbāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zajebavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zajebavam |
| 2. | zajebavaš |
| 3. | zajebava |
| množina | |
| 1. | zajebavamo |
| 2. | zajebavate |
| 3. | zajebavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zajebavat ću |
| 2. | zajebavat ćeš |
| 3. | zajebavat će |
| množina | |
| 1. | zajebavat ćemo |
| 2. | zajebavat ćete |
| 3. | zajebavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zajebavah |
| 2. | zajebavaše |
| 3. | zajebavaše |
| množina | |
| 1. | zajebavasmo |
| 2. | zajebavaste |
| 3. | zajebavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zajebavao sam |
| 2. | zajebavao si |
| 3. | zajebavao je |
| množina | |
| 1. | zajebavali smo |
| 2. | zajebavali ste |
| 3. | zajebavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zajebavao |
| 2. | bio si zajebavao |
| 3. | bio je zajebavao |
| množina | |
| 1. | bili smo zajebavali |
| 2. | bili ste zajebavali |
| 3. | bili su zajebavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zajebavaj |
| množina | |
| 1. | zajebavajmo |
| 2. | zajebavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zajebavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zajebavao, zajebavala, zajebavalo | |
| zajebavali, zajebavale, zajebavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zajebavan, zajebavana, zajebavano | |
| zajebavani, zajebavane, zajebavana | |
Definicija
vulg.
| 1. | (koga) zadirkivati koga; zezati [ne zajebavaj me!; ne dam se ja zajebavati!] |
| 2. | (se) šaliti se; zezati se |
Etimologija
✧ vidi zajèbati
