zàklēti
zàklēti (se) svrš. 〈prez. zakùnēm (se), pril. pr. -ēvši (se), imp. zakùni (se), prid. rad. zȁkleo (se)〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakleti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakunem |
| 2. | zakuneš |
| 3. | zakune |
| množina | |
| 1. | zakunemo |
| 2. | zakunete |
| 3. | zakunu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaklet ću |
| 2. | zaklet ćeš |
| 3. | zaklet će |
| množina | |
| 1. | zaklet ćemo |
| 2. | zaklet ćete |
| 3. | zaklet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakleh |
| 2. | zakle |
| 3. | zakle |
| množina | |
| 1. | zaklesmo |
| 2. | zakleste |
| 3. | zakleše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakleo sam |
| 2. | zakleo si |
| 3. | zakleo je |
| množina | |
| 1. | zakleli smo |
| 2. | zakleli ste |
| 3. | zakleli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakleo |
| 2. | bio si zakleo |
| 3. | bio je zakleo |
| množina | |
| 1. | bili smo zakleli |
| 2. | bili ste zakleli |
| 3. | bili su zakleli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakuni |
| množina | |
| 1. | zakunimo |
| 2. | zakunite |
| glagolski prilog prošli | |
| zaklevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakleo, zaklela, zaklelo | |
| zakleli, zaklele, zaklela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zaklet, zakleta, zakleto | |
| zakleti, zaklete, zakleta | |
Definicija
| 1. | (koga) sudjelovati u činu čije prisege, zakletve, primiti čiju zakletvu; zaprisegnuti |
| 2. | (se) položiti prisegu, zakletvu; prisegnuti |
Frazeologija
⃟ ne bih se zakleo ne mogu tvrditi sa sigurnošću;
zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju posl. ništa se ne može sakriti
zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju posl. ništa se ne može sakriti
