zakázati
zakázati svrš. 〈prez. zàkāžēm, pril. pr. -āvši, imp. zakáži, prid. trp. zàkāzān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakazati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakažem |
| 2. | zakažeš |
| 3. | zakaže |
| množina | |
| 1. | zakažemo |
| 2. | zakažete |
| 3. | zakažu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakazat ću |
| 2. | zakazat ćeš |
| 3. | zakazat će |
| množina | |
| 1. | zakazat ćemo |
| 2. | zakazat ćete |
| 3. | zakazat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakazah |
| 2. | zakaza |
| 3. | zakaza |
| množina | |
| 1. | zakazasmo |
| 2. | zakazaste |
| 3. | zakazaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakazao sam |
| 2. | zakazao si |
| 3. | zakazao je |
| množina | |
| 1. | zakazali smo |
| 2. | zakazali ste |
| 3. | zakazali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakazao |
| 2. | bio si zakazao |
| 3. | bio je zakazao |
| množina | |
| 1. | bili smo zakazali |
| 2. | bili ste zakazali |
| 3. | bili su zakazali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakaži |
| množina | |
| 1. | zakažimo |
| 2. | zakažite |
| glagolski prilog prošli | |
| zakazavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakazao, zakazala, zakazalo | |
| zakazali, zakazale, zakazala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zakazan, zakazana, zakazano | |
| zakazani, zakazane, zakazana | |
Definicija
| 1. | (što, za kada) odrediti, dogovoriti se, objaviti kada će i gdje će nešto biti; obavijestiti o vremenu i mjestu [zakazati sastanak u 2 sata] |
| 2. | () iznevjeriti, ne opravdati povjerenje (o osobi) [zakazao je na poslu] |
| 3. | () pokvariti se, prestati raditi, ne funkcionirati (o stroju, aparatu, organu) [kočnice su zakazale; bubreg je zakazao] |
Etimologija
✧ za- + v. kazati
